Kao dete svoje i tuđe rođendane sam najpre volela zbog torti, onda zbog đuskanja i na kraju zbog simpatije koja će biti tamo. Realno uvek je bila neka simpatija. Pokloni su bili zanimljivi tek sutradan. Međutim, torta koja je dolazila na kraju kao obećanje bila je stvar kojoj sam se najviše radovala i uz dužno poštovanje prema svim mamama mojih drugara, parčad nikada nisu bila dovoljno velika, a sramota mi nije dozvoljava da tražim repete i tako sam često ostajala željna. Najviše sam volela da idem na rođendan kod moje baka Rajke ili nekog od njenih ukućana jer su kod njih parčad bila takva da nisu mogla da stanu na tanjir, plus ti odmah iseku dva. Onda se ja kao pravim da mi je to puno ali pre nego što završim rečenicu tanjir bude prazan. Toliko sam volela torte. I sada ih volim, mada ne u toj količini jer znate godine su me stigle.
U dvadesetim sam mislila da sam sa rođendanima raskrstila. To je ona neprijatna faza života u kojoj para nemaš, posla nemaš, a glupo ti je da ti roditelji i dalje organizuju žurke. Toliko ti je glupo da bi bilo najbolje da godine stanu dok se kao čovek ne središ. E onda se središ, godine stale nisu, a one u kojima se slavilo su toliko daleko za tobom da je poslednja proslava koje se sećaš 18. rođendan u podrumu porodične kuće, sa cvetnim ukrasima od krep papira kojima je primarna funkcija bila da sakriju zapuštene zidove, muzika već davno zaboravljena faza punk-a, outfit verovatno neke pocepane farmerke (istinski pocepane od nošenja i odbijanja da se druge kupe), za piće kola i pivo iz velike flaše, a zakuska je bila pizza kaprićoza iz obližnje picerije, dok torte nije bilo! Sledeće godine u to vreme desio se prvi jesenji ispitni rok tako da se rođendan proveo u samosažaljevanju sa glavom iznad knjige i nogama na stolu neke mračne studentske sobe što je od tog trenutka dugi niz godina postalo nova tradicija.
Ovih dana rođendane slavim sa mnogo više entuzijazma. Posmatram ih kao priliku da okupimo najdraže ljude oko stola koji tada mogu baš da prepunim hranom i da uživam u tome kako se svi žale da su se prejeli. Andrejev rođendan je u prvoj nedelji leta, a moj u poslednjoj pa te proslave ujedno posmatramo i kao kakav paganski ritual u kom pozdravljamo promene u prirodi kroz kuvanje i prežderavanje. To su žurke sa kojima otvaramo i zatvaramo sezonu obroka u bašti.
Omiljena rođendanska torta u našoj porodici je Tiramisu. To je specijalan desert u kom su ukusi savršeno balansirani. Piškote su umočene u kafu i rum. Mešavina ova dva ukusa daje pomalo oštar i svakako karakteran ukus. Na njega se nadovezuje krem bogat, svilenkast i mlečan. U njemu se nalazi sva slatkoća koju umiruje kiselost sira. Na vrhu posut je kakao, taman i čokoladan, čija gorčina zaokružuje svaki zalogaj u savršenu priču.
Ovaj veoma poseban desert danas posvećujem Lidlu za njihov 1. rođendan i svim njihovim vernim potrošačima, saradnicima i obožavaocima koji su za ovih godinu dana u njemu pronašli neizmernu inspiraciju, koji su zbog njega svoj dom učinili lepšim mestom za život i kojima je poseta Lidlu deo porodične tradicije u kojoj uživaju i kojoj se raduju. Ovaj blog je nastao isti mesec kada je otvorena prodavnica u Zrenjaninu i možda je to slučajnost, a možda nam je bilo suđeno. Ko će ga znati. . . Sa zalogajem ovog Tiramisua nazdravljam za još mnogo godina inspiracije, druženja i Lidlovih zvezdica. Lidl srećan vam rođendan! 🙂
500g milerama Pilos ili maskarpone Lovilio***
5 žumanaca
270g šećera u prahu
300ml slatke pavlake Bianca Lieve
1 1/2 ( 5 pojedinačnih) pakovanje piškota Savoiardi
4 kašičice instant kafe Bellarom
300ml vrele vode
4 kašike ruma Alliance Pirates
Kakao za posipanje extra dark Cestello
Stavite vodu da se greje, pa kada postane vrela prelijte u jednoj širokoj posudi instant kafu. Promešajte pa joj zatim dodajte rum. Opet promešajte pa ostavite da se ohladi. Za to vreme u šerpicu sipajte vode s dva prsta pa stavite na vatru. Preko stavite činiju sa žumancima pa ih mutite na pari 10 minuta. Nakon 3 minuta dodajte 5 kašika šećera. Nakon 10 minuta skinite jaja sa pare pa ih mutite još malo da se rashlade. Zatim im dodajte maskarpone i ostatak šećera. Mutite dok se sve ne sjedini. U posebnoj posudi umutite slatku pavlaku dok se ne učvrsti ne previše ali da stoji na vrhu metlice. Dodajte kašiku po kašiku u maskarpone smesu i lagano mešajte dok se sve ne sjedini.
Kružni kalup prečnika 26cm obložite papirom za pečenje na samom dnu. Pažljivo poređajte piškote oko oboda tako da je onaj šećerni deo okrenut sa spoljašnje strane. Uzimajte po tri piškote pa ih zajedno umačite sa obe bočne strane, zatim ih ređajte po dnu kalupa i krojite ih tako da se popuni cela površina. Nemojte se nervirati ako vam spoljašnje piškote padaju, budite strpljivi i celu stvar doživite kao da gradite kuću od karata koju ćete na kraju pojesti. Kada ste dno obložili piškotama sipajte izdašnu količinu fila. Ponovite postupak dok ne stignete do vrha. Površinu zatim možete posuti kakao prahom ili ako želite umutite 150ml slatke pavlake sa malo šećera u prahu pa je istisnite kroz špric za šlag u obliku koji vam se najviše dopada, a zatim pospite kakaom. Ostavite u frižideru minimum 6h ili preko noći. Služite hladno.
*** Napomena: Mileram smo mama i ja koristile kada još nije bilo maskarpone sira kod nas. Međutim, nakon što sam upotrebila maskarpone otkrila sam da mi se verzija sa mileramom više dopada jer se dobija laganija krema i kiseliji ukus koji osvežava. Na vama je da odaberete, odnos je isti.
