Na psihologiji su nas učili da žensko društvo pozitivno utiče na snižavanje stresa u slučaju oba pola. Tome bi se zasigurno kiselo nasmejao onaj taksista što mi je onomad rekao kako i nedeljom uveče radije sedi na parkingu i smrzava se jer kući žena samo čeka nešto da mu „uvali“ od posla. Ili svi oni pecaroši što nikad ništa ne ulove ali uporno idu i povremeno menjaju bare da i sami ne bi bili ulovljeni. Smejale bi se tome i neke žene, naročito ako bi se rado dodvorile nekom, da prostite, ciniku. Međutim džaba im to kad nauka ima dokaze, a oni imaju samo svoju mrzovolju. Ja sam lekovitosti ženskog roda baš svesna. Ako ste me nekada srele na ulici ili pozvale telefonom mogle ste primetiti da vas ne puštam tako lako da odete nego vas zagovaram tako da više ne znate ni di ste pošle ni što ste zvale. Al meni lepo. Čak me i babine drugarice izbegavaju kad me sretnu na šoru, sve kao žure i kad bi mogle možda bi i potrčale, jer ko veli ova mala kad u’vati ne pušta. Al ne znaju one da im ja zapravo prijam, ej bre pa nauka je to! Muž za sad dolazi s posla na vreme, parking mu izgleda još uvek nije draži, pecaljke hvala bogu nema, on očigledno kapira kako stoje stvari. Koliko će to potrajati videćemo. 

Svake godine u tom maniru za Dan žena, mi ženske iz familije se okupimo i razmenimo nežnosti, cveće i kolače. Ove godine ko zna. Ipak ja sam spremna jer u zamrzivaču imam ludilo torte iz Lidla, a u rukavu imam recept za super brzi tart sa čerijem i džemom od luka koji svi obožavaju. Treba nekada sebi dati malo oduška. Ukoliko se i ne okupimo, ješću torte sa Narom i zloupotrebiću to što još uvek nije naučila da kaže – Ćuti mama!, da bih joj punih usta pripovedala kako divne žene u životu ima.