Arsena često uspavljujem u kuhinji, u blizini upaljenog aspiratora. Po danu to bude posebno prijatno jer mi pogled pada kroz prozor na baštu i sve gole grane koje strpljivo čekaju da ozelene. A kada dođe rano poslepodne, svetlo u bašti postaje usko kao reflektor koji osvetljava samo jedan komad trave. I baš na tom delu rastu dva zasada visibaba koje tako osvetljene izgledaju kao priviđenje. Dok ih posmatram posmislim na male ručice koje će uskoro da ih čupkaju. Sinoć je te iste visibabe Andrej ubrao za  Naru. Ko još noću bere cveće čovek bi pomislio, a odgovor je neko jako zaljubljen. Onda se ona  pretvarala kako ih skuplja u bašti pa je po jedan cvet poklonila svakom od nas. Eto to je ljubav ja mislim, miris visibaba u jednom malom domu u kasno zimsko veče. 

Slaviti ljubav treba neprestano. Ja sam oduvek obožavam izjave ljubavi koje se izriču kroz hranu jelte. Zato neću prestati da smišljam recepte koji imaju za cilj da postignu baš to. Danas je to ova tortica sa svežim jagodama, piškotama umočenim u citrusni sirup i sa kremom od jagoda toliko kremastim da nećete moći da prestanete da je jedete. U originalan recept ide želatin ali ja nisam njegov ljubitelj pa sam razvila recept sa pudingom i rezultat je pred vama. Jagode su ključ ukusa ove torte pa birajte samo najlepše poput zamrznutih i svežih jagoda iz Lidla, a onda odaberite ljude koje najviše volite da je sa njima podelite.