Kad me Nara vodi u šetnju jedu se kokice. Ona ih drži i ne pušta osim u slučaju da treba uhvatiti volan nekog autića. Onda pušta kokice jednom rukom dok drugom ubacuje žeton. Brzo potom trči dalje. Šalje poljupce prolaznicima i staje ispred svakog uličnog svirača jer njoj se podrazumeva da ako ima muzike ples je obavezan. Kokice naravno i dalje ne pušta. Ispred izloga malo masti prozor i iskazuje oduševljenje kad se teta pojavi među sitnim igračka iz životinjske farme kao neki nasmejani Guliver. Maše i njoj i beči se pride. Ja sve vreme pevušim neku veselu temu jer imam utisak da smo u filmu u kom je ekranizovana sreća. Hvata me za ruku i vodi me na sunčanu stranu ulice. Trčimo do kuće jer nam se spava, a trčanje je zabavnije od hodanja. Ona mi se divi kako umem, a ja se mislim divnog li osećaja i pitam se  koliko će joj trebati vremena da shvati da joj je mama prilično smotana. Posle celog dana golicanja, kikotanja i zagrljaja od kojih se duša topi, zaspala je u svom krevetiću sa sklopljenim rukicama ispod obraza, a negde usred noći upuzala između mame i tate i tako topla i meka ostala je do jutra.

Za užinu nosile smo ove sočne kolače od jabuka koje je Nara jela sa jogurtom jer je videla da ih deda tako jede. Kada zagrizete spoljašnjost koja po ukusu i teksturi neodoljivo podseća na medenjake dolazite do sočne sredine u kojoj kockice jabuke čekaju kao najmekše iznenađenje. Pravi jesenji kolač sa nekoliko jednostavnih sastojaka od kojih su najvažniji puter i jabuke, a sa Lidlovim puterom i zlatnim delišesom ne možete pogrešiti.