Markiza je torta koju sam jela još u ono vreme kada mama nije imala gde da kupi modle za kolače pa je umesto njih koristila stare šerpe što je još u svatovima dobila. Pravljenje markize bilo je uvek specijalno. Mahom zbog neizvesnosti hoće li lako izleteti iz lonca nakon što u njemu prenoći na hladnoći, a većim delom zbog iščekivanja prvog parčeta i otkrivanja one zanosne unutrašnjosti. U stavu mirno piškote umočene u kafu sa mlekom i rumom stoje jedna uz drugu i čuvaju tvrđavu napravljenu u celosti od najčokoladnijeg čokoladnog musa.  Bogata krema od žumanaca, putera i čokolade sa velikim postotkom kakaoa postaje prozračna i lagana kada se u nju umeša sneg od belanaca. Nakon noći u frižideru taj sneg se polako topi ostavljajući sa sobom vazdušaste rupice koje svaki zalogaj čine laganijim od pera. Iako je mama pravila svoju markizu sa keksom umočenim u mleko, ja u svojoj verziji koristim piškote sa kafom i rumom jer sam njeno dete i moram ipak nešto da promenim. 

Buckaste piškote pronađite u Lidlu jer će one najlepše upiti sve sokove koje pusti fil, ali će i dalje zadržati dovoljno teksture kako bi bile snažna podrška kremu u svakom zalogaju, a zatim ukoliko volite čokoladu i kremaste kolače koji ne pružaju nikakav otpor vratite se ovde po veoma jednostavan recept koji ćete zasigurno želeti da upamtite.