Mamina baklava sa makom je recept koji sam odavno trebal. Kad god bi je pravila naše guzice su virile iz frižidera u gluvo doba noći, a kuhinjski pod, naročito u predelu oko frižidera, bio bi ulepljen od sirupa isto kao što biva u sezoni lubenica. Obožavali smo je. Mama obično nije stizala na red, nekad ni da proba, ali večito pravilo u kući je nalago da „Koga nema ni tala  mu nema.“ Baća, tata i ja smo to očigledno mnogo ozbiljnije shvatali od nje. Uvek sam se čudlia kako je moguće da nešto toliko slatko može u toj meri da stane u stomak. Nikada se nisam odvajala od tepsije dok ne slistim minimum dva parčeta kao da su od vazduha, a ne od tone šećera, al´ avaj ko će se opterećivati takvim detaljima. Da život ne misli da treba da uživamo u šećeru ne bi nam nudio baklavu. Sad nastupa onaj deo u kom vam objašnjavam koliko je ovo najbolji recept za baklavu sa makom koji postoji na celom svetu. Biće vam teško da mi verujete i već vam opraštam, ali ipak pre nego što me otpišete kao lažljiivicu vi je ipak prvo probajte.

Važna stvar je da znate da sam ja nepopravljivi esteta, te sam kompromitovala ukus ove baklave zarad njene fotogeničnosti. Zato budite pametniji od mene i ignorištite njen izgled na ovim slikama pa se držite dobrog starog slaganja kora u tepsiju sa puno slojeva fila od maka. Samo tako ćete doživeti pun potencijal ovog božanstvenog deserta, što u prevodu znači maksimalna količina maka u svakom zalogaju. Bez daljeg trtljanja ostavljam vas sa receptom, prizorima naše divne Vojvodine i ovog polja maka u kom se mamina baklava osećala kao kod kuće, a i mi zajedno sa njom.