Nedelje detinjstva najbolje pamtim po odlascima u restoran na obodu gradskog parka čija je večito neupadljiva terasa imala itekako upadljiv pogleda na nehajno zasađene drvorede kestena i druge džinove. Svi bismo se doterali i uvek poručivali samo pola porcije po preporuci uvek ljubaznih konobara, onih koji su umeli podjednako sa damom za stolom i pijancem ispod stola. Mama i tata su obično uzimali neke nama krajnje nezanimljive komplikacije od bataka na roštilju, pilećih ražnjića i jela spremljenih ispod sača, a brat i ja smo se tvrdoglavo  držali pilećeg orlija. I za tren oka stigne vam na velikom tanjiru gomilica zlaćanih štapića belog mesa obučenih u slatko, hrskavo testo. Uz to razumna količina pomfrita, a u jednoj omanjoj činiji tartar sos u svom najboljem izdanju, kremast, savršeno kiselkast sa komadićima krastavčića uvek dobrodošlih.

Iako mi pohovanje nije omiljena aktivnost u kuhinji, uvek rado pravim izutetak kada je bela riba u pitanju. Poh je veoma jednostavan za pripremu, a donosi vam tanko, hrskavo testo koje sasvršeno oblaže meso i čini ga sočnim. Alaska polok je riba koju uvek biramo za ovaj recept jer testo uz nju savršeno prianja, a nakon prženja dobijate meso koje se topi u ustima.  Čeka vas i recept za tartar sos, jedna malo izmenjena formula, laganija i kiselija ali verujte mi kao stvorena za umakanje ovih zlaćanih jastučića. Mi našu ribu pronalazimo u Lidlu i uvek imamo jedno pakovanje u zamrzivaču za one dane kada želimo da se pravimo da je nedelja i da provedemo manje vremena u kuvanju, a više u uživanju u ukusnoj hrani sa celom porodicom koja će takav obrok zasigurno pamtiti.