Sve se svodi na to maštanje.  Od kad sam Andreja upoznala često maštamo zajedno. Koješta, sve lepo i poletno, ostvarivo i ljubavno. Jedno smo izmaštali subotnji rital. Da vodimo Naru u lutkarsko pozorište, a posle u poslastičarnicu na kolače i da uz te slatke zalogaje raspredamo o pogledanoj predstavi. Shvatate naravo da roditelji sa tek rođenom bebom o takvoj vrsti slobode sanjaju sa velikim guštom. Nije ništa manje lepo kad se nakon dve godine takva maštarija ostvari pa imate priliku da vidite svoje dete kako mirno sedi i u čudu gleda u neki novi svet koji čine ljudi po balkonskim ložama, kiša na pozornici, lutke koje pričaju i sve drugo što ona još uvek ne zna i tek treba da zavoli. Kolači su takođe bili sjajni, pojeli smo ih na klupi ispred poslastičarnice, onako iz kutije svako sa svojom viljuškom u ruci. Za našu malu porodicu to je subota koja zaslužuje da se pesme pišu o njoj.

Nakon jutra provedenog u pozorištu i šetnji, velika su očekivanja od obroka koji treba na to da se nadoveže. Tanjir kremaste, mirisne i okrepljujuće čorbe od bundeve ne može da razočara. Mi je svi jedemo sa prepečenim hlebom, uvek iz Lidlove pekare. Nara voli da peca parčiće po tanjiru, a Andrejka i ja umačemo i uživamo u hrkavom momentu koji dolazi posle svilene čorbice. Bundeve su veliki dar prirode koja sa malo cimeta postaje savršen desert, a sa pečenim belim lukom najzanosniji jesenji obrok. Toliko je jednostavno.