Ove nedelje bio je Ivandan. Nisam isplela venac jer ne umem i pitam se kad ću više to da naučim. Moja mama je Ivana, a tata joj je bio Ivan. Ne znam da li se ljudi i dalje zovu kad ih više nema. Kažu kad je Ivandan onda tri dana pre i tri dana posle ne treba raditi u vinogradu. Tad najviše napreduje. Ivana i Ivan su oboje vinogradari. To mi je jako zanimljivo. Pitam se je li to zbog imena.
 
Andrej je zapeo da pravimo pekmez od kajsija. Odlučio je da ih kupi i očisti, a zatim zamrzne pa ćemo kaže na jesen da ih kuvamo.  Nije nas briga što će da potamne. Tog jutra dok sam ja još ležala u krevetu uneo mi je dve gajbe kajsija u facu, kaže vidi kako su lepe. Onda je otišao da radi ostavljajući za sobom topao miris voća i leta. Dobio me je kad je rekao da ćemo tog nekog imaginarnog kišnog dana i palačinke da pečemo. Ja mu nisam pomogla oko čišćenja. Želela sam ali nisam, a on je sa rudarskom lampom na glavi skidao kožicu sa svake voćke dole u bašti nakon što smo uspavali Naru. Ušao je u kuću oko jedanaest navečer i skakutao srećan kao jagnje. Kaže šapatom njegova želja da sačuva ukuse detinjstva dobro napreduje. To veče sam sanjala kako govorim roditeljima da sam se za dobrog čoveka udala. Složili su se.
 
Prošle nedelje smo skoro svaki dan išli na kupanje. Nara se nagutala bare u više navrata pokušavajući sama da pliva. Ona sve hoće sama. Duga je to priča. Jedno veče sam se po ko zna koji put uverila da je uspavljivanje  sa telefonom loša ideja nakon čega sam doživela budne košmare i poželela transplataciju mozga da zaboravim sve što sam pročitala. Obećala sam sebi da neću više. 
 

Jednom sam kod Džejmija videla da kore za lazanje koristi kao pastu i to mi se baš dopalo. Kore su deblje od standardne paste pa uspevaju da upiju puno sosa, a da ipak zadrže elastičnost i punoću ukusa koju sveža pasta ima. U Lidlu je nedelja Italije pa su ponovo u ponudi sveže kore za lazanje koje su me inspirisale da napravim ovu pastu u kremastom sosu na bazi putera i pečuraka. Šampinjoni su karamelizovani, a njihova zemljanost je fino sjedinjena sa voćnom vedrinom maslinovog ulja . Sos nastaje onog momenta kada se u puteru istopi sir i dragocena tečnost u kojoj se kuvala testenina. Za arome sam odabrala beli luk jer bez njega ne umem, koru limuna zato što je leto i žalfiju jer žalfija se trenutno divno zeleni u našoj bašti, a u dodiru sa vrelom masnoćom postaje rečima neopisiv užitak.

  • 500g svežih kora za lazanje Italiamo
  • 2-3 kašike maslinovog ulja Italiamo
  • 5-10 listića žalfije (opciono)
  • 250-300g šampinjona, tanko sečena
  • 1 crni luk, naseckan
  • 2 čena belog luka, seckanog
  • 1/2 kocke supe
  • 180g putera Pilos
  • kora 1 limuna
  • 200g rendanog Grana Padano
  1. U tiganju zagrejte maslinovo ulje i dodajte šampinjone. Kada puste tečnost izmrvite kocku supe i nastavite da dinstate uz povremno mešanje sve dok ne postanu rumeni i karamelizovani. Nakon toga izvadite ih iz tiganja. 
  2. U isti tiganj dodajte crni luk i dinstajte dok ne postane proziran. Nakon toga dodajte puter, beli luk, koru limuna i žalfiju ako je koristite. Nakon što se sav puter istopi dinstajte sve još 5 minuta, zatim ubacite pečurke i narendan sir. 
  3. Kore za lazanje isecite po dužini na 4 dela. Skuvajte ih u ključaloj slanoj vodi. Imajte na umu da će se skuvati brže od standardne paste jer su sveže tako da već nakon 2 minuta proverite da li su „al dente“. 
  4. U sos dodajte nekoliko kutlača vode u kojoj se kuvala pasta i promešajte pa dodajte pastu i sve sjedinite. Dodajte još pasta vode ukoliko je potrebno da bi sve bilo sočno. Poklopite i ostavite da odmori 5 minuta.
  5. Servirajte pastu sa još rendanog sira i mlevenog bibera.
(Visited 254 times, 1 visits today)