Zevam danima, teško mi je. Kažu to ti je prolećni umor. Kakav umor mislim se kad je proleće tu tek nedelju dana. I eto jadno proleće svi ga optužiše da smara i zamara, a zapravo ja mislim da je zima pravi krivac. Nije umela da ode nego je zasela kao nepoželjan gost i udavi sa svojim vetrovima, mrazevima i mračnim temama. I šta sad vredi proleće kad je čoveku već svega dosta, pa bi prvo malo da odrema, da se regeneriše da bi mogao da mu posveti pažnju. Da stvar bude malo gora svako proleće dočekam bolesna. I dok svi trčkaraju po livadama i sunčaju svoja bela lica, kotrljaju svoje bebe po piknik ćebićima i beru maslačke, ja kao prokleta virim kroz prozor ili dršćem ispod ćebeta i pitam se hoće li biti lepo vreme i kad ozdravim ili će baš tad da padne neka kiša. Kiša ili ne ima da zadenem bebu pod mišku, bakandže da zamenim nekim laganijim cipelicama i da pustim noge da me nose u neke sunčane daljine, a oči neka ih prate. 

 

Na meniju danas u skladu sa količinom snage recept za klasičan klub sendvič. Ručak za sve radne ljude kojima treba malo utehe i dobrih vibracija. Kriške prepečenog tosta poređane u tri nivoa između kojih su ušuškani režnjevi ćurećih prsa, stišnjene šunke, hrskave pančete i nekih finih sireva. Da začini ceo doživljaj tu je moj super fini sos koji osim u ovoj kombinaciji možete koristiti i kao preliv za salate, poslužiti uz meso i krompir ili druge vrste sendviča. Svi sastojci vas čekaju na Lidlovim policama pa vam je subotnji ručak rešen tako da ako ste zdravi i pravi možete poneti svoje sendviče sa sobom u  šetnju i pojesti ih na nekoj klupi ispod mirisne krošnje ako imate tu sreću da je pronađete.