Pošto ne možemo još da vodimo duge razgovore o životu i da ogovaramo onu komšinicu što nam stalno stoji ispred prozora u zlo doba, moja kćer i ja moramo da se snalazimo na druge načine. Majka joj je takva da bi mogla da brblja satima, ali ponekad i ja presušim. Sreća pa je familija počela na vreme da ulaže u Narine čitalačke navike tako da je biblioteka dovoljno velika da me odmeni u trenucima kad bi mozak na pašu. Na repertoaru su ilustrovane bajke sa kojima sam i ja odrastala.  Vreme je učinilo svoje pa su „Tri praseta“ sada priča o tome kako se ne isplati graditi montažnu kuću s obzirom na to da se svi prasići na kraju uvale bratu na gajbi od cigle. „Mala sirena“ nas uči da ne preokrenemo ceo život naopačke zbog đuvegije pre nego što se obavestimo je li slučajno veren ili ne daj bože oženjen. Tu je „Mačak u čizama“ koji nam nagoveštava koliko je laganje nekada korisno u životu. Nari se lično najviše dopada poslednja scena iz „Uspavane lepotice“, ona čuvena kad je princ spopadne, a nisu se još ni upoznali. Sva je na majku! Lice joj se svaki put ozari pa se tu zadržimo malo duže, ona da se divi njihovom poljupcu, a ja da porazmislim o tome u kom trenutku je iz mene išćezla predivna naivnost.

Sa hladnim danima i knjigom u rukama uvukla mi se potreba za nekim nežnim i toplim obrokom. Cvekla sa svojom zanosnom bojom i zemljanom slatkoćom namirnica je koja se može pripremati na mnogo načina. Naročito se lepo slaže sa sirevima poput kozijeg ili Gorgonzole pa je tako bilo sasvim prirodno da se na našem stolu nađe ova kremasta čorba, meka kao baršun  zajedno sa zlatnim kriškama hleba na kojima se razliva Gorgonzola. Već sam vam pričala o oduševljenju koje mi izaziva Lovilio Gorgonzola iz Lidla. Toliko je slatka i meka da je dovoljno samo je premazati preko toplog hleba i već postaje san. Zajedno sa ciklamastom čorbicom biva idealan obrok za ušuškavanje dok umesto televizora kuću ispunjava glas čitača.