Na dan kad se rodila njena baba je posadila zlatni bambus u svojoj bašti, veličanstvenu izdržljivu biljku. Meni su je prvi put doneli zamotanu u zeleni peškirić iz kog je sa tatinim kosim okicama i puno crne kose virila njena glavica baš kao japanska princeza iz bambusa. U tom trenutku oči su mi zamaglile suze radosnice koje su me silno najedile jer nisam uspela dovoljno dobro da je osmotrim, a tako su je brzo odveli. Svaki dan nakon toga dok mi je u naručju upijam svaki pedalj njenog lepog lica sa ciljem da mi se ureže u sećanje tako da mi uvek bude na raspolaganju. Ime Nara, koje na nekoliko jezika znači srećna, pronašlo je na samom početku njenog prenatalnog života, dok je još bila sasvim mala baš kao bobica nara. Kada smo saznali da u Japanu postoji čaroban grad sa tim imenom u kom između prelepih parkova i skrivenih hramova slobodno šetaju jeleni bila sam sigurna da joj pripada u nadi da će se sva simbolika satkana u ta četiri slova ponašati kao predskazanje jednog života punog magije, snage i radosti.
Samo nekoliko dana pre njenog rođenja odlučila sam da joj ispečem tortu dobrodošlice zanesena predivnim, rumenim voćkama nara koje mi je Andrejka doneo iz Lidla . Svaka bobica je kao rubin dostojan jedne princeze baš takve kao što je ona. Sada, nekoliko nedelja kasnije, došlo je vreme da podelim vest da nam je stigla, a ja ne umem to drugačije nego baš ovako.
Dobro nam došla Naro. <3