Doručak mi je oduvek bio omiljeni obrok u danu. Bilo da sam se budila u ranu zoru ili spavala do podneva, za doručak sam uvek bila spremna. Može se čak reći da mi je to glavni razlog da se ujutro iskotrljam iz kreveta. Tokom odrastanja bilo je doručaka raznih i često su se razlikovali prema tome ko ih sprema i u kom periodu u nedelji. 

Baka Milena nam je najčešće pravila kulju koju sam ja šećerila odozgo kao nenormalna dok je sasvim vrela i posmatrala nestrpljivo kako se šećer pretvara u ogledalce sreće, istovremeno ravnajući rubove jer svi znaju da se na rubovima kulja najbrže hladi. Baka Rajka nam je najčešće pravila „pijace“ za doručak. To su komadići hleba nasečeni na zalogaj prigodan za mala ustašca i premazan pavlakom, sa kockicom parizera i tačkicom kečapa. Ništa slađe nego zveranje u crtani dok se usta pune tim četvrtastim parčićima čiste ljubavi. Tata je umeo, a naročito kad jesen naiđe pa sve do kraja zime, pred spavanje da skuva turu sutlijaša ili griza, njegove specijalitete, pa bi ih onda nasuo u ćase svakome od nas koje su nas čekale do ujutro da ih smažemo. Tih noći sam uvek nemirno spavala iz čistog neizdrža zbog onoga što me izjutra čeka. U skladu sa tim, čim bi jutro osvanulo ja bih preskočila sve uobičajene rituale i skotrljala se do kuhinje u pidžami, još uvek zatvorenih očiju, otškrinutih samo toliko da pronađem kašiku i onu ćasu čiste sreće. Onda bih stojeći kao roda na jednoj nozi jela tu kašu i tek nakon toga bi jutro moglo da počne. Vikendom mama je volela da nas budi sa romantičnom muzikom i mirisom  kvašenica. Onda bismo se svi okupili oko stola i mazali hladan pekmez od kajsija na tople i hrskave kvašenice, čisto savršenstvo.

Andrejka i ja volimo sebi da priuštimo takav početak vikenda, a američke palačinke su upravo recept za vikend doručak. Kada su svi članovi u kući dovoljno strpljivi da sačekaju te zlaćane jastučiće da se okrenu na toplom puteru i da ih zajedno pojedu u miru i lagano,  tada sreći nema kraja. Važan deo američkog doručka su borovnice i sa dobrim razlogom. Osim što su ekstremno zdrave, svaka ta bobica je eksplozija svežine, slasti i radosti. Velika je sreća što ih u Lidlu možete pronaći dok je sezona, krupne, sočne i fantastično ljubičaste. Recept za ove palačinke je veoma klasičan, ali nekada nam je to potrebno, stari dobri recepti koji uspevaju svaki put i osiguravaju nam predivan vikend. 🙂 

  • 110g brašna Castello
  • 1 peci prah Belbake
  • 80g šećera Castello
  • 180ml kiselog mleka Pilos
  • 2 jaja razdvojeno žumance od belanca
  • 250g borovnica
  • puter za podmazivanje tiganja Pilos
  • javorov sirup ili med
  1. U činiji pomešajte brašno, peci prah, šećer, žumanca i kiselo mleko pa kratko mešajte dok ne nestanu tragovi brašna.
  2. Belanca zasebno čvrsto ulupajte pa ih lagano umešajte u smesu od žumanaca. 
  3. Zagrejte neprijanjajući tiganj na srednje tihoj vatri i istopite mali komad putera na sredini tiganja, a zatim sipajte testo za palačinke. Momentalno pobacajte borovnice po površini testa i čekajte da se pojave mehurići, zatim okrenite. 
  4. Ispečene palačinke služite sa još svežih borovnica, sa medom ili sirupom, a mi uz to volimo dodamo i koji komad hrskave pančete.
(Visited 293 times, 1 visits today)