Moja sećanja na grožđe sežu do prve fotografije na kojoj sam ja , napravljene baš ovih dana pre 30 godina u vinogradu koji raste oko porodične kuće. Kao novorođenče zamotali su me u mekane krpice tako da mi je samo glava virila i uslikali u maminom naručju okruženu dedinim vinogradom. Mogu da zamislim kako je to teklo. Sunce je bilo toplo i nisko, kako samo jesen ume da naslika i prolamalo se kroz i dalje guste listove i zrele grozdove vinograda. Tata i mama su sigurno to spazili  i poželeli da uslikaju svoje malo čedo na najlepšem svetlu. Tako je nastala moja prva fotografija. Dedin vinograd opasuje tri strane porodične kuće, visok je bogapitaj koliko i pun puncat najslađih sorti grožđa. To je okruženje u kom su odrastale dve generacije deca, između ostalih i ja sa svojom braćom. Kao pčele u proleće, tako je moj deda na njegovim lotrama, poput štula visokim, bio nezaobilazni deo jeseni. I zaista do skoro je visio sa tih lotri. Iako mu se na zemlji vrtelo, nije mogao da se odupre želji.

Lagala bih kada bih rekla da sam uvek bila svesna kolika je privilegija živeti u tako ukusnom okruženju. Jasno je da je tuđe-slađe sastavni deo života. Ipak, vreme je učinilo svoje. Previše emocija je sliveno u svaki taj grozd. Previše topline u grudima potiče iz mirisa grožđa koje puca od zrelosti na granama. Previše dodira pod prstima od svakog ubranog grozda. Previše sećanja  ometa ravnodušnost.

Poslednjih godina mama i deda su zajedno brinuli o vinogradu. Bilo je jasno koliko im je stalo jer se ulica orila od njihovih mišljenja. Od svake grane deda se sve teže opraštao kao da napušta deo sebe. Sada deda više ne brine o grožđu, ali je svoju ćerku naučio svemu što zna i prepustio joj svoju veliku ljubav. Ovih dana zajedno uživaju u plodovima zajedničkog truda uz partiju domina dok im njihov vinograd pravi hlad. 

Kod nas se grožđe jelo sveže, kao salata uz svaki obrok dok god ga ima, kao osveženje i užina i kao meze uz aromatične sireve.  U Lidlu sam prvi put otkrila besemenu sortu što me je zaintrigiralo da napravim neki desert sa ovim božanstvenim bobicama. Istražujući ukus grožđa otkrila sam da se izuzetno slaže sa limunom i rumom. Tako je nastao ovaj tart koji ima najzabavnije teksture. Kora je prhko testo koje će da se izdrobi na fantastičan način i da vas očara svojom toplom aromom badema i veselom notom limuna. Onda nastupa krem, svilenkast kao perce nudi vam taman onoliko ruma koliko lagani desert može da podnese. Na kraju vas čeka bobica, tamna i jedra koja puca i razliva se po ukusima pa ih spira i priprema vas za novi zalogaj. Tako malo po malo i bićete kod trećeg parčeta. 

Recept delim sa vama na dnu post-a, a za sva pitanja nemojte oklevati da mi se obradite.