Odrastanje u porodičnoj kuću bilo je ispunjeno veoma upečatljivim trenucima. Kao deca imamo tendenciju svoj dom da opažamo kao tipičan dom. Međutim, čim počnemo da se družimo i posećujemo druge kuće, ubrzo saznamo da ima raznih domova. Naš je bio speicifičan po mnogo čemu. Pre svega, kuća je velika i uvek je ličila više na zgradu nego na kuću  jedne porodice. Ipak u njoj je živelo više porodica, moji baba i deda u jednom stanu, tetka i teča u drugom, ujak je bio u trećem, a stanari u četvrtom. Dakle zgrada. Dugo, zaista dugo, svi smo bili na istoj telefonskoj liniji. To znači da kada u jednom stanu zvoni telefon, zvoni svima. Najluđe je bilo kada svi potrče u taj ćošak u kom im telefon stoji i jave se u istom trenutku. Kada su naišli tinejdžerski dani  stariji su toliko pošizeli da su svi đuture prestali da se javljaju na neprestano zvrndanje. U to vreme sam imala konkurenciju, odnosno stanarku koja je bila malo strarija od mene ali su je toliko često zvali  da je i meni došlo da se pridružim starijima i kažem “zbogom” telefonu. Pored toga telefon se nije činio kao najbeznedije mesto za vođenje  tajnih razgovora o slomljenim srcima. Pre svega zato što se nikada  nije znalo da li neko prisluškuje i zadržava dah kako ga ne bi otkrili. Još da nekog nosim na duši!

Muzika je bila druga specifičnost našeg doma. Sva moguća muzika koju možete da zamislite. Tata je neponovljivi entuzijasta po tom pitanju. Oboje su nas nekako implicitno naučili da muziku ne biramo po žanrovima, trendovima ili nekoj drugoj filozofiji već po osećaju koji izaziva u nama. U skladu sa tim tata je bio u stanju da, kada na radiju čuje pesmu koja ga pokrene zove radio i pevuši im melodiju  bez ikakvog pojma o tekstu kako bi dobio njen naziv. Četo su takvi pronalasci bili povod za najbolje žurke koje su se organizovale kod nas. Najupečatljivija sećanja imam na večeri i jutra koja su počinjala glasnom  muzikom, a završavala se našim spontanim okupljem oko stola sa grickalicama, najboljim razgovorima i puno pesme.  Večeri bi počinjale tako što tata pusti nešto preko razglasa (uvek se ulagalo u dobar zvuk) i onda im se Vanja i ja pridružimo, nekad đuskamo i uvek, uvek se mnogo smejemo.

Jutra su više bila mamina. Bila su ređa, ali uvek je bio dragoceni vikend koji je počinjao sporo. Budila bi nas Cesaria Evora isto onako glasno kako bi tata noću puštao i dobro poznat miris kvašenica ili kako ih mi zovemo moče. Mama bi se do tada već vratila iz nabavke što je uvek bilo uzbudljivo zbog prisustva novih namirnica u kući. Kupovina neobičnih namirnica, pripremanje egzotičnih recepata i večita radoznalost u kulinarstvu je još jedna speciifčnost naše porodice. Upravo zato je svaki  povratak iz nabavke za mene bio Diznilend. Obožavala sam da raspakujem kese kako bih mogla detaljno da proučim svaku stavku.

To nas dovodi do našeg recepta za danas. I dalje se dobro sećam prvog puta kada sam probala mango. Bilo je jedno takvo subotnje jutro, glasna muzika sa Zelenortskih Ostrva, miris toplih kvašenica i šukanje “svežih”  kesa, a u jednoj od njih bio je mango. Podelili smo ga i odlučili da ima ukus šargarepe i možda neke voćke poput kajsije. Međutim, nisam bila sigurna da li mi se dopada. Ipak kako to obično biva sa novim ukusima, potrebno je vreme da pronađu mesto u našim srcima, ali kada se to desi zauvek ostanu tu.  Glavni problem sa mangom u srcu je to što ga  nije uvek  moguće pronaći u svežem i zrelom obliku. 

Mojoj sreći nikada kraja kada sam juče u Lidl prodavnici pronašla malu gomilu manga, crvenih, mekih i na sniženju, taman kako ih volim. Potrpala sam puna kolica i tako je nastala ova verzija Pavlove torte. Koru sam namerno napravila visoku da bi bilo što više penušavih belanaca i tek po koja hrskava korica. Srednji sloj čini slatka pavlaka koja je vazdušasta i kremasta, a sva preostala magija nalazi se u kremu od manga. Napravljen od bogatih žumanaca i svilenkastog putera, svežina manga, ananasa i prisustvo limete daju ovom desertu tropsku notu idelanu za kraj  leta. Recept vas čeka pred kraj post-a, a pre toga tu su slike. One će vas ubediti ako moje reči nisu uspele.

za krem od manga

150g veoma zrelog manga naseckanog na kockice – Lidl pijaca

sok i narendana kora od pola limete  

110g  kristal šećera Castello 

90g omekšalog putera Pilos

6 žumanaca 

 

za koru od belanaca

6 belanaca 

330g kristal šećera Castello

1 kašika kukuruznog skroba

1/2 kašika limunovog soka

voćni sloj

svež ananas i mango – Lidl pijaca

umućena slatka pavlaka Bianca Lieve

Zagrejte rernu na 150°C. U jednoj čistoj posudi, po mogućnosti staklenoj, umutite belanca dok ne postanu čvrst sneg. Dodajte im kašiku po kašiku šećera, tako da se svaka prethodna umuti pre nego što dodate novu. Kada ubacite sav šećer mutite nekih 5 minuta. Zatim u šoljici razmutite skrob sa limunom tako da ne bude grudvica pa ga umešajte u belanca. Mutite još 5 minuta. Tepsiju u kojoj ćete peći koru nauljite malo, pa je obložite papirom za pečenje. Nacrtajte krug na papiru ako želite savršen oblik kore pa sipajte umućena belanca u sredinu kruga. Uz pomoć spatule raporedite ih u oblik koji želite. Ubacite u rernu i smanjite temperaturu na 120°C pa pecite 1h bez otvaranja rerne. Kada sat istekne, ugasite rernu i ostavite koru u zatvorenoj rerni da se sasvim ohladi.

Za to vreme pripremite krem od manga. Mango naseckan na kockice izblendirajte u pire. Možete koristiti bilo koji električni blender, ja sam upotrebila štapni mikser. Sipajte mango pire, šećer, puter i sok i koru od limete u jednu posudu pa je stavite da se kuva na pari. Mešajte postepeno dok se sav puter i šećer ne rastope. Žumanca blago umutite viljuškom, samo da im se razbije opna. Čim se smesa na pari otopila i sjedinila skinite je sa pare pa joj dodajte žumanca uz stalno mešanje. Vratite na paru i blago mešajte sa silikonskom spatulom skidajući krem sa ivica posude. Budite strpljivi i mešajte 10-15 minuta koliko je potrebno kremu da se skuva. Da biste znali da li je gotov prevucite prstom preko pljosnatog dela spatule. Ako se krem ne sastavlja znači da je gotov. Treba nam konzistencija slučna veoma retkom pudingu. Prespite ga u staklenu posudu i ohladite ga sasvim u fižideru. Kada se ohladi krem će se dodatno zgusnuti. 

Umutite slatku pavlaku, a svež mango i ananas naseckajte na kockice i sačuvajte sa strane.

Na kraju vam samo ostaje da sastavite tortu. Položite koru na poslužavnik koji koristite. Nafilujte je izdašnom količinom umućene slatke pavlake. Prelijte je zatim kremom od manga, ali sačuvajte malo da imate za svako pojedinačno parče. Na kraju pobacajte voćkice po vrhu torte i zadenite im po koji listić sveže nane.

Prijatno!

(Visited 1.030 times, 1 visits today)