Toplota koju isijavaju zagrejani pendžeri  u sedam izjutra je počela da nas budi pre alarma. Ustajemo svi đuture pomalo skuvani kao pilići ispod lampe, ali orniji nego što smo bili ovih zimskih meseci. Zima toliko dugo traje i uvek učini da zaboravimo kako je to izaći iz kuće neopterećen hladnoćom, kako je to udahnuti vazduh koji miriše na cvetnu poljanu, kako je to kada dan traje duže od četiri po podne pa možeš i da odremaš, a onda onako zabunjen da se natenane budiš na ljuljašci ispod lipe koja pupi i obećava zeleni hlad čitavog leta.  I telo postaje ornije da se više kreće, da se džilita kako mu je volja, rasterećeno i slobodno. A radovanje  biva sve veće zbog predstojećeg zujanja pčela ispod lipe, mirisa jorgovana koji krase baštenski sto,  otvaranja nove sezone obroka na otvorenom i zaranjanja ruke u zemlju zajedno sa Narom koja nas svakog novog proleća uči kako da uživamo u trenutku.

Pred vama je obrok kojem se uvek vraćamo vikendima u vidu doručka, ali najčešće tokom radne nedelje u vidu brzog ručka, koji spaja mediteranske ukuse sa domaćinskim aromama dimljenog, pikantnog i srcu milog obroka na kašiku. U svom špajzu uvek imam konzreve belog pasulja i seckanog paradajza  iz Lidla jer sa njima mogu da napravim veliki broj ukusnih i brzih obroka. Ovaj put sam iskoristila priliku da dodam chorizo kobasicu iz #deluxe asortimana koja je zajedno sa finim maslinovim uljem i dugo dozrevanim sirom podigla ovo skromno jelo na viši nivo. Kod nas Andrej više voli da ga jede sa kašikom, a ja uživam da ga prebacim preko prepečenog hleba , da ga jedem prstima uz povremenu pomoć viljuške i da uživam u njegovoj pikantnosti, mekoći i  istovremenoj hrskavosti.