Moja baka Rajka nikada nije videla more iako je njen muž služio vojsku u mornarici pa je stigao i do Indije čak. Ipak za svaki godišnji odmor oni su išli na planinu u rodni kraj. Meni je kao detetu koje i dan danas sav optimizam crpi iz sećanja nastalih na Jadranu, teško bilo da razumem kako neko može da živi život bez mora. Sećam se kako sam sedela u kuhinji dok su mi noge još uvek visile sa stolice i gledala u Rajkine vredne ruke maštajući kako ću jednoga dana od prve plate odvesti babu da vidi more. Ona se umorila od života pre nego što sam ja stigla da završim škole pa je sa njom otišla i ta želja. I pitam se bi li živela duže da je imala taj zasluženi odmor  i da je makar nekoliko dana u godini slušala kako se talasi razbijaju o stene pa se šušteći povlače u sebe. Ko zna…

I zato, more je važno. Važno je izvan dobrobiti slanog vazduha i svakodnevnog bućkanja. Važno je jer odmara dušu, povezuje porodicu koja se tokom godine prečesto mimoilazi, važno je zarad zamišljanja svetlije budućnosti i zarad slika koje tamo nastanu pa nas tokom godine drže u miru.Tako smo i mi odlučili da uprkos svim izgledima ovog leta odletimo iz naše voljene ravnice u neke južnije krajeve u nadi da će svi problemi biti isuviše tromi da bi nas pratili. 

Mislim da ne postoji jelo koje će vas brže odlepršati do Mediterana od ove jagnjetine u grčkoj marinadi. Čitavu noć jagnjetina spava u limunu i začinskim biljkama da bi se sutra polako budila u rerni na niskoj temperaturi i tako satima dok ne postane nešto najmekše i najaromatičnije što ste ikada okusili. Posle je samo stvar iscepkati je i preliti močom, pa služiti  na lepom hlebu sa grčkom salatom.