Nikada nisam razumela drugarice koje su kukale što nisu rođene kao dečaci. Da se razumemo, ni dečaci nisu loši, ali opet nisu devojčice. Oni moraju da se tuku, neki još u vrtiću, da bi se izborli za svoje mesto, moraju da nas vuku za kiku da sakriju emocije, ne smeju da plaču da ne bi delovali slabo, moraju da vole onu neku muziku uz koju se ne peva nego se dere i šutira, pa ih posle bole i noge i grlo, ali šta će ćute i trpe. Nije njima lako, ali zato imaju nas. Kad si devojčica onda možeš da nosiš repić i mašnicu na sred glave, a njima taman bude lakše da ti izjave ljubav, smeš da plačeš kad te jako povuku da nauče da to tako ne treba, možeš da slušaš Britni Spirs i da nosiš samo roze pa oni imaju u šta lepo da gledaju i uši da odmaraju od one svoje nazovi muzike, ne moraš nikada da udariš drugu osobu ako baš ne želiš, tu si da poljubiš one koji udarac prime. Kao devojčica imaš moć da stvoriš toplinu doma, da doneseš novi život na svet i da pružiš nežnost i empatiju svima koji te okružuju, a pored tebe dečaci mogu da se isplaču, da slušaju romantičnu muziku i budu ono što jesu, ljudi.

U to ime valja organizovati proslavu, sto prekriti ukusnim đakonijama, prvim mirisnim jagodama i tortom koja će proslaviti sve devojčice i njihove kikice. Torta je nastala jer sam žudela za kombinacijom čokolade i jagoda. Kore su skoro kao brauni sočne i bogate, fil je vazdušast sa nagoveštajem karamela, a jagode si božanstveno mirisne i osvežavajuće. Sve ostalo kupila sam gotovo jer treba uživati i zato mislim da je daska sa najukusnijim delikatesima i selekcijom sireva iz Lidl Srbija Deluxe asortimana idealna stvar za ovakvu priliku. Na dnu stranice potražite recept. Živele!