Nedeljom se ruča natenane. Sto na kom jedemo prekrijemo tanjirima i činijama u kojima je hrana poslužena u izoblju. Za mene pravi nedeljski ručak dolazi iz rerne. Komadići krompira koji će za manje od jednog časa postati baršunasto meki sa karamelizovanom koricom na dnu. Šargarepa koju dodajem jednako zbog živahne boje kao i zbog dubine ukusa koji se od vedrog, drvenastog potpuno tranformiše pod uticajem toplote i vremena u nešto nežno i toplo. Piletina je naš prvi izbor mesa za ovo jelo, meni naročito draga jer se masnoća koju polako topi meša sa sokovima iz povrća i tako pravi najukusniju moču koju pamtim još iz detinjstva.

 U najmanjoj šerpici svetluca veoma važan sos od višanja. Iako nastaje samo od zamrznutih višanja, malo šećera i skroba, kada okusite taj sklad između slatkoće i kiseline biće vam jasno da je on mnogo više od svoja tri sastojka. Mi volimo višnje iz Lidla zbog toga što su fino buckaste i neodoljivo slatke. Za potpun doživljaj, uvek u velikoj činiji stoji brdašce karnerića  zelene salate koji su tik pre jela preliveni začinjenim sirćetom. Njeni hrksavi listići divno će razvedriti svaki zalogaj i stvoriće alhemjiu ukusa o koji sam zavisna. 

Nedeljski ručak je obrok bez žurbe, obrok u kom porodica više nego ikad te nedelje razgovora, gleda se u oči i razmenjuje nežnosti kad se ruke sretnu iznad pleha sa povrćem, obrok tokom kog se poljupci šalju preko stola sa usnama rumenim do višanja, a onda se meka sredina hleba umočena u moču poklanja osobi koja sedi do vas.