Teško se osvešćujem da je kraj godine toliko blizu. Da uskoro treba misliti o poklonima, sitnim kolačima i tome gde smo smestili ukrase za jelku. Uposlila sam Andreja da me obavesti kad Fruška gora požuti. To mi je kao neki orijentir u vremenu, da dok god zeleno lišće još stoji na granama fruškogorskih šuma ja mogu da uživam u jeseni lagano i natenane.  Andrej za sad kaže, još se sve zeleni. Kad počne da opada videćemo šta ćemo. Verovatno ćemo spakovati Naru u kola pa se dovesti tamo da se svojim očima uverim, a onda ćemo prošetati kroz tu zlatnu divljinu istom putanjom kao u proleće da se oporostimo kako treba. Nari će se to sigurno dopasti jer kao dete iz ravnice ona kad vidi uzbrdicu ne ume da joj odoli. Tako kad god idemo u šetnju ona se prvo siđe do komšinicinog jendeka u kom leži šaht pa se spusti i popne nekoliko puta. Mačke se šepure oko nje, a ona od njih uči. Snađu se deca.

Za ove tople jesenje dane spremila sam italijansku parmigianu od patlidžana koja je nadmašila sva moja očekivanja svojom sočnošću i bogatsvom ukusa. Režnjevi patlidžana se umaču u jaja i prezle i onda se peku dok se ne uhrskave. Italijanske bake vole da ih prže u ulju, ali pošto mene prilično oneraspoloži prskanje ulja po celoj kuhinji odlučila sam da isprobam pečenje u rerni i mogu vam reći da je to bila sjajna odluka. Hrskavi patližani bivaju ređani između slojeva ukusnog  paradajz sosa i gomilice sira koji je, ako ga uzmete ove nedelje u Lidlu, autentično italijanski. Kada sve sastojke fino spojite,  vratite ih u rernu na kratko da sve počne da brboće, da patlidžani upiju sokove iz sosa, a da sir počne da se tegli onako kako zaslužujemo posle naporne radne nedelje. Mesa u ovom jelu nema i verujte mi nećete ni primetiti. Javite utiske ako isprobate.