Od kad je šećer izašao na loš glas čini mi se da niko više ne pravi slatko od voća. Nekada je to bilo glavno posluženje kad vam gosti dođu, a vi im poželite dobrodošlicu svetlucavim voćkama u zlatnom srupu posluženim u minijaturnim činijama od kristala ili srebra koje čekaju samo tu priliku. U špajzu moje bake bilo je najviše slatka od belih trešanja i čuvala ga je na najvišim policama u nadi da će tako biti van domašaja dece koja nisu razumela pravdu u čekanju gostiju ili pak zime. Moja mama i njeni brat i sestra, krali su slatko ne mareći za pravila, a kada bi ga krišom pojeli, prazne tegle uredno su vraćali nazad u špajz ali skroz iza da ih majka ne pronađe. Kad im dođe stric u posetu on bi posadio moju mamu na patos, ona bi se usuškala u njegovom krilu, a velika tegla slatka u njenom. Onda su kašikali, malo po malo sve dok ne bi stigli do dna.
- 1 kg kore lubenice bez zelenog dela
- 1 kg kristal šećera Castello
- 4 dl vode
- 2 limuna
- Koru isecite na kockice ili uz pomoć kalupa za kolače vadite oblike po želji.
- Stavite u šerpu i prelijte hladnom vodom. Kuvajte dok voda ne proključa, dobro isprite pod mlazom hladne vode i ponovite još četiri puta.
- Šećer i vodu pomešajte u šerpi. Kuvajte iznad tihe vatre dok ne dobijete sirup malo gušći od onog za baklavu. Šećer ne mešajte ni slučajno inače će doći do kristalizacije.
- U gotov sirup ubacite skuvanu koru lubenice i limun isečen na kolutove. U početku će sirup postati tečniji. Prostresite šerpu i nastavite da kuvate slatko dok se sirup ponovo ne ugusti, skidajući penu sa površine ukoliko se pojavi.
- Prekrijte šerpu mokrom krpom i ostavite da se hladi na šporetu do ujutru. Sutra ponovo zagrejte slatko do ključanja i napunite čiste tegle. U svaku teglu stavite nekoliko kolutova limuna i dobro zavrnite pa ostavite da se ohladi obrnuto. Čivajte tegle na hladnom i mračnom mestu.