Kada smo Aki i ja tek počeli da se zabavljmo, vikendi, a naročito dan nedelja bili su rezervisani za prirodu. Odlazak do neke vode ili šume bili su savršen način da provedemo vreme zajedno. Jedan takav ritual bio je odlazak na Carsku baru, obližnji rezervat prirode gde postoji staza kroz šumu koja vodi uz samu vodu do mesta na kom se mogu posmatrati mnogobrojne ptice. To mesto sam ja u detinjstvu prekrstila u „košmarija“ zbog žabica koje su mi bez pardona presecale put. Sa Andrejem svi moji strahovi od prirode su nestali i šetnja kroz tu šumu postala mi je jedna od najdražih aktivnosti posle nedeljskog ručka. Na kraju staze pravili smo pauzu, a zvuk tišine je uvek bio neodoljivo umirijuć, pa nas je san obarao na tvrdim daskama koje su nama bile udobne kao najmekši dušek. Onda bi nas obično probudili neki posetioci koji su se tu dovezli brodićem, pa bismo im pravili zazubice dok smo sanjivo žvakali neku pitu ili štrudlu koju nam je Andrejeva mama brižljivo spakovala. Put nazad je uvek bio kao ples sa svakom granom.

Prošle nedelje smo se tamo vratili posle dugo vremena i ostali zadivljeni kao i uvek koliko se šuma menja i uvek biva drugačija. Gusenice su pojele svo lišće sa grana, ali su zato nepregledne krošnje sa plodovima ringlova ostale da se žute i da mame svojom oblošću. Onda mi je Andrej ukazao na tragove divlje svinje koja je kročila istom stazom kojom mi koračamo pa sam ja malko pošizela te mi se nakon toga priviđala iza svakog žbuna, a šuškanje keksa u Andrejevom rancu je neodoljivo podsećalo na zvuk  njenih čeljusti koje inače u životu nisam čula. „Košmarija“ se dosta nenadano vratila u moj život, međutim do kraja šetnje usled silnog kiseonika i ptičijeg cvrkutanja, ja sam opet lebdela relaksirana i srećna. 

Pošto su taj dan izostale mama Milicine poslastice, morala sam da napravim nešto što će zadovoljiti silnu potrebu za hranom kojoj je jedina svrha da usrećuje ljude. Ovaj tart je sve što duši treba. Borovnice zajedno sa limunom i breskvama postaju letnja hrana za bogove. Kora od pekan oraha, prhka i topla, sa daškom cimeta pravi kontrast vedrini voća i spaja ih u letnji desert koji neodoljivo podseća na dom i detinjstvo. Da bi kora bila uspešna važno je da puter bude hladan, a ja sam pronašla da puter sa 61% m.m. koji imaju u Lidlu čini savršen izbor iz tog razloga što mu je tačka topljenja viša od punomasnog putera, ali je onaj mlečni, kremasti ukus koji svi volimo i dalje prisutan. Tart je veoma jednostavan za napraviti samo je važno da imate apetit i kuglu savršenog sladoleda od vanile da ga poslužite čim se ispeče.