Ne postoji period u godini kojem se više radujem kao što se radujem Uskrsu. Sve i da nije bilo proleća do tad, na dan kada se farbaju jaja uvek nas ispuni neka sveža, zelena energija. A onda dođe ta nedelja i ti se osetiš kao da si se ponovo rodio. Buđenje iz zimskog sna. Čak i deca koja ne vole rano da ustaju, otvoriće svoje okice u zoru i odgegaće guze do vrata ili dvorišta u nadi da ih se zeka setio i ove godine. A mi veliki ćemo se istopiti od miline dok ih gledamo kako nespretno koračaju kao neki pilići i traže jaja koja smo sakrili u cveću i među granama jorgovana. Miris tog prolećnog jutra će biti ravan čudima. Rosa, svežina i najava toplih dana pomešani sa mirisom prvih cvetova dovoljno su velik razlog da se porani, ali na svu našu radost to ne bude sve. Kada se vratimo u kuću, sa svim zekinim darovima i pustimo mačiće i kuce da nam se pridruže, onda nastupa njegovo veličanstvo uskršnji doručak. Razbijaju se jaja, načinje se vekna vrućeg domaćeg hleba, ona ružičasta šunkica koja je noć pre ispunila kuću božanstvenim mirisima i kao dragulji na sve to, sveže rotkice i mladi luk, vesnici proleća, hrskavi, sveži i nezamenjivi. Na kraju svega čekaju kolači i torte, čist dokaz da je život magija. 

Kada se ja pitam, torta koju mesim za Uskrs mora da odiše prolećni duh svojim izgledom i ukusom. Zato poslednjih godina biram Kolibri tortu kao moj doprinos lepoti koju priroda neumorno stvara za nas. Iako će ovaj Uskrs proći dosta drugačije i biti samo za dvoje, nema smisla uskratiti proleću, a i nama ovu tortu koja je toliko zahvalna za napraviti da joj treba dati medalju. Druga stvar, zbog svojih sastojaka uklapa se u našu trenutnu situaciju jer sam u njoj reciklirala banane koje su bile pred kraj svog života. Drugi važan sastojak je ananas ali iz konzerve. Ja u Lidlu uvek kupim zalihe voćki u konzervi jer su se pokazale kao sjajno rešenje za brzinske deserte, a pritom znam pouzdano da će voće unutra biti sočno i slatko. Druga lepa stvar je što može da stoji u ostavi dok mi ne zatreba. 

Ceo recept za koru je preuzet od Džejmija, međutim fil sa druge starne sam potpuno zamenila sa filom koji meni više odgovara. Originalno fil je mešavina dosta putera, šećera i krem sira što ga čini prilično teškim i iskreno nije vrsta fila za kojim ja ludim. Pošto je kolač sam po sebi sladak i bogat, imala sam potrebu da ga uparim sa nečim što je dovoljno kremasto, ali ipak balansirano. U ovom slučaju balans pravi mileram koji filu pozjamuljuje potrebnu dozu vedrine koja čini mi se dodatno naglašava višedimenzilanost sastojaka u korama. Ukoliko ste zainteresovani, recept pronađite na dnu ove stranice.