Pica je verovatno jedino jelo čija popularnost ne zavisi od godišnjeg doba. Leti je poručujemo i jedemo na terasama restorana, a zimi upošljavamo naše ruke i rerne. Postoji nešto ritualno u ovom obroku uprkos njegovoj jednostavnosti. Pica je čest sastojak svih veliki okupljanja i nikada nije podjednako ukusna kada je jedete sami kao kad je delite sa nekim.

Naša prva večera u kući koju danas nazivamo domom bila je pica. Kauč, trpezarijski sto i četiri stolice bili su jedini komadi nameštaja koje smo u tom trenutku imali. Te večeri posle celog dana čišćenja i tegljenja stvari, zatekli smo se u prostoru koji je počeo da liči na nešto. Bili smo presrećni što imamo sto na kom smo zamišljali sve buduće večerinke i druženja.U tu čast poručili smo picu iz obližnjeg lokala i tu pojeli naš prvi obrok u zajedničkom domu uz epizodu “Prijatelja” strimovanu na Andrejkinom telefonu. Sreću koju smo to veče uz picu doživeli i dalje mogu da osetim.

I sami radovi na kući bili su ispraćeni picom, o čemu su svedočile silne kutije. Neke pice smo mi kupovali neke su ljudi donosili, a zajedno smo ih jeli u malom krajičku dvorišta koje smo stidljivo kolonizovali. U tom periodu su dolazili svi ljudi koji nas vole i koje volimo, da pomognu u radovima, da vide gde smo, neki su visili sa lotri do kraja dana guleći plafone, neki su donosili hranu, neki su se samo divili, a svi zajedno su učinili da se veoma brzo osetimo kao kod kuće. 

Kada smo bili mali na picu se išlo porodično. Stolnjaci se podrazumevalo da budu karirani, kola se pila u neograničenim količinama i uvek smo se takmičili ko može celu picu da pojede. Imam dobar skor po tom pitanju.

Da napravite picu kod kuće nije problem kakav se čini. Sve što ruke umese za drugog to bude slatko i ukusno. Ja to zove “efekat sendviča”, jer su sendviči čak i oni sa suvim hlebom uvek slađi kad vam ih neko napravi, a sami sebi kad ih pravite umeju da zasedaju. Zato je pica namenjena da se jede u društvu pa ako i ne potrefite sve, biće vam lepo jer je svima drugima lepo. 

Pica koju ja pravim ne prati gotovo ni jedno pravilo koje je o picama ispisano. Međutim nisam ti ja neka za pravila. Ovaj recept imam prilično dugo u svojoj svesci i mesila sam ga brezbroj puta. Za mene su maslinovo uljem sa belim lukom i domaći paradajz sos ključni za ukus pice iz kućne rerne. Zato uvek testo pre dodavanja svih nadeva premažem sa maslinovim ulje u kom se marinirao beli luk. Sos od paradajza je veoma jednostavan za napraviti i najviše volim da ga pravim od svežeg paradajza zbog čega me je paradajz sorte šljivar koji ovih dana imaju na akciji u Lidlu oduševio svojim prisustvom. Vratio mi je ukus leta makar na tren. Mocarela mi je omiljeni sir na pici  zbog svoje svilenkaste teksture nenametljivog, a opet karakternog ukusa i načina na koji kontrastrira tako čarobno istopljena na crvenoj podlozi od paradajza. 

Ovo fotkanje mi je teško palo jer je pica mirisala na sve svoje prelepe sastojke i mamila me bojama i dobro poznatim ukusom koji teši i neutešne. Testo možete ostaviti u kesi i držati ga nekoliko dana u frižideru ili ga zamrznuti posle prvog dizanja. Nakon vađenja iz frižidera i odmrzavanja morate ga ostaviti na toplom mestu da nadođe. Recept pronađite na dnu ove stranice. 

Testo za picu

  • 500g oštrog brašna Castello
  • 1 kesica instant kvasca Belbake
  • 4g šećera
  • 16g soli
  • 370g mlake vode
  • 1 kašika maslinovog ulja

Paradajz sos

  • 1kg paradajza šljivar
  • 4 čena belog luka
  • 2 kašičice suvog bosiljka
  • 1/2 kašičice mlevenog čilija
  • 2 kašičice suvog origana
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • 1 kašika smeđeg šećera
  • 1 kašičica soli
  • 3 grančice sveže majčine dušice (opciono)

Ostali prilozi

  • maslinovo ulje sa belim lukom
  • 4 pakovanja mozzarela light Lovillio
  • svinjski pršut Pikok
  • ljubičasti luk
  • rukola

Postupak

  1. Prvo zamesite testo tako što ćete u posudi razmutiti kvasac u mlakoj vodi sa šećerom i prstohvatom brašna. Ostavite 5 minuta da kvasac odreaguje.
  2. U veću činiju sipajte brašno, napravite levak po sredini pa u njega sipajte vodu sa kvascem. Možete koristiti ruke ili mikser sa nastavkom za testo. Mesite testo dok ne postane elastično i počne da se odvaja od zidova posude. 
  3. Sada je vreme da dodate so i maslinovo ulje. Mesite dok testo ne upije oba sastojka.
  4. Pokrijte posudu sa prijanjajućom folijom i krpom. Testo zatim ostavite 1h na toplom i mračnom mestu da se podiže dok se ne udupli. 
  5. Istresite ga na pobrašnjenu posudu. Dva puta ga nežno presavijte tako što ćete preklopiti gornji deo preko donjeg, okrenite za 90°C pa ponovite. 
  6. Podelite testo na 8 jufki za mini pice 20cm prečnika ili 4 jufke za veće. Nežno ih oblikujte u loptice i pokrijte krpom pa ostavite na toplom da odmaraju 20 minuta.
  7. Napravite sos. Vodu prokuvajte, svakom paradajzu na donjoj strani zasecite krstić. Ubacite ih u ključalu vodu (nemojte pretrpati šerpu) i držite ih u vodi nekoliko sekundi. Po vađenju ubacite ih u hladnu vodu.
  8. Paradajz oljuštite (zbog prethodnog postupka blanširanja to će biti veoma lako) i nasecite na kockice.
  9. U tiganju zagrejte maslonovo ulje na tihoj vatri i ubacite zgenjčen beli luk. Pržite kratko da osetite aromu luka u vazduhu ali nikako ne dozvolite da potamni. Izvadite luk i stavite ga u posudu sa malo maslinogo ulja (to je premaz za koru).
  10. U tiganj sada ubacite paradajz sa začinima i šećerom, sve osim majčine dušice. Krčkajte na tihoj vatri nekih 10-15 minuta. Na kraju ubacite majčinu dušicu, probajte i dodajte začine po ukusu ako nedostaju.
  11. Skinite sa vatre i uz pomoć ručnog blendera sameljite u sos ili ostavite tako ako više preferirate.
  12. Rernu zagrejte na maksimalnu temperaturu. Rešetku ili pleh postavite na najniži deo rerne (ukoliko rerna ima posebno podešavanje za pečenje pice koristite to).
  13. Na papiru za pečenje razvaljajte testo u oblik koji želite tako što ćete ga razlačiti prstima od sredine ka spolja.
  14. Premažite testo sa maslinovim ulje u kom se marinirao onaj beli luk. Zatim sipajte paradajz sos i razmažite ga u tankom sloju. Ostavite margine od 1-2 cm bez sosa. Preko poređajte nasečenu mocarelu. 
  15. Isecite višak papira za pečenje i ubacite picu u rernu. Pecite kratko 5-7 minuta, zavisi i od veličine pice ali imajte na umu da sir ne treba da izgori. 
  16. Po vađenju picu prelijte sa još malo maslinovog ulja i dodajte ostale nadeve po izboru ili uživajte u ukusu kakav jeste. 
(Visited 590 times, 1 visits today)