Mog muža i mene u biti opisuju dve pesme. Jedna je “Kad me fazon uhvati ja ne mogu zaspati” od neprevaziđene Sneki, a druga je “Sve smo mogli mi (da je duži bio dan)” od Jadranke. U ovoj nedelji vala sam ih pevala obe. U ponedeljak me je strefio silan talas inspiracije koji me je držao budnom do 1 posle ponoći što je verujte haos kasno i koji me je ispunio neidržom da ustanem i krenem da stvaram što je samo prouzrokovalo komu sutra dan. E a onda se desio današnji dan u kom smo očaj i ja prešli na “ti”. Scena je sledeća: U rerni kolačići koje treba da slikam se fino ugljenišu, YouTube posle svake pesme izbacuje reklamu i to hit od nekog lika koji u školi očigledno nije uspevao da nauči više od strofe, mrak ulazi kroz prozor onako bez pitanja, a ja dobijam neodoljivu potrebu da se smotam u fetus i tu ostanem neko vreme do sledeće nedelje. Dok ovo kuckam ni sama ne znam da li ću uspeti da podelim sa vama ovaj recept sutra kako sam planirala, ali zato ću da vam kukam jer za to očigedno imam vremena. 

Praznici sa svom svojom lepotom dođu na kraju kao najstresniji period u godini. Za nas koji se bavimo hranom postoji poseban vid pritiska da odgovorimo na sve zahteve i iskamčimo iz sebe inspiraciju za sve što radimo pa i više od toga. U takvim trenucima potrebna je velika veština preživeti i zapravo ugrabiti magiju onako da potraje, koju ja bojim se da nemam. Dok maštam o decembru i njegovim čarolijama misli su mi ispunjene lampicama, omiljenim jelima i poklonima ispod jelke. Međutim u realnosti sve o čemu mogu da mislim je šta kog đavola kupiti celoj familiji, da se ne ponavljamo, da se niko ne uvredi i šta kuvati kog vraga, za nas dvoje, ko će pojesti svu tu hranu, a opet nema smisla da pocrkamo od gladi?

I kada već počnem da sumnjam u sebe i da se poredim sa drugim ljudima na društvenim mrežama setim se da postoje i oni dani kad inspiracija dođe u pravo doba dana, kada rerna radi kako treba, kad mi se misli ne opterećuju sa onim što treba uraditi i kada sve legne na svoje. Ti dani su retki, ali samo saznanje da postoje daje mi dovoljno snage da  ovom današnjem danu kažem: “It’s not me, it’s you!”.

Kakav god da je dan, u njemu uvek ima mesta za marcipan, zvezdu svih slatkih ukusa i moj omiljeni sastojak u prazničnim receptima. Iako Lidl ima pozamašan izbor keksića sa marcipanom, ipak praznici ne bi bili potpuni da i sami ne umešamo prstiće i ljubav u pripremanje slatkih zalogajčića. To očigledno i Lidl misli pošto nas je obradovao sa gotovom smesom marcipana koju od juče možete pronaći na njihovim policama, a koju je inače baš teško pronaći. Pored toga imaju i meni omiljene listiće badema koji su me podstakli da napravim ove dražesne kolačiće sa marcipanom i da ih povežem da ukusom kajsije i amareta. Doživljaj u ustima sličan je onom kada jedete Linzere, ali odvažna nota badema je tu da unese malo dinamike. Osim što je potrebno vreme za hlađenje, ovaj kolač se izuzetno jednostavno pravi, a pruža vam dosta fleksibilnosti oko dekoracije što je posebno važno za ovo doba godine. Recept vas čeka na dnu post-a, a ja jedva čekam da vidim kako ste vi vaše ukrasili. Ukoliko budete isprobali recept ne zaboravite da tagujte sa #ninipaninirecepti. Pusa 🙂

Za keks:

200g omekšalog putera Pilos

150g omekšalog marcipana (sirova masa) Belbake

50g šećera Castello

Prstohvat soli

1 jaje

100g iseckanog badema u listićima Belbake + dodatno za ukras

200g brašna Castello

Fil:

300g džema od kajsija

1 rakijska čašica Amareto likera

Dobro umutite  puter sa marcipanom. Dodajte im zatim, jaje, so,šećer i bademe pa nastavite mućenje dok se ne povežu. Nakon toga prosejte brašno u činiju sa ostalim sastojcima i mutite samo toliko da svo brašno nestane. Izvadite testo na ploču, grubo ga stisnite i podelite na dva dela pa svaki stavite na zaseban sloj prijanjajuće folije. Napravite valjak od obe polovine tako da prečnik bude pola cm veći od modli koje ćete koristiti. Tako zamotano testo ostavite u frižider na 2 sata da se stegne i odmori.

Za to vreme u šerpicu sipajte džem od kajsija i na tihoj vatri pustite ga da se zagreje dok prvi balončići ne počnu da se pojavljuju. Nakon toga skinite sa vatre, sipajte amareto i ostavite da se sasvim ohladi. Ja sam moj sipala nazad u teglu koju sam izbacila napolje. Na ovoj hladnoći, bilo je spremno kad i kolačići. Naravno ne morate dodavati amareto, iako treba da znate da se ukus alkohola sasvim izgubi i ostaje samo aroma badema sa kojom kajsija dobija prazničnu notu.

Testo koje se ohladilo isecite na krugove debljine 7mm pa ih isecite sa željenim modlicama. Preostalo testo ponovo urolajte i ohladite pa ponovite postupak sečenja dok se prva tura peče. Polovinu ukrasite sa listićima badema tako što ćete ih blago pritisnuti na obode keksića. Opet ako izaberete drugačiju modlu, od toga će vam zavisiti i dekoracija. Pecite u rerni zagrejanoj na 180°C nekih  10-15 minuta. Kod mene u rerni bili su pečeni posle 10 minuta, ali najbolje da prvi put budete na oprezu dok ne uđete u fazon.  Ohladite keksiće do kraja pa ih nafilujte ohlađenim džemom. Ja sam za filovanje koristila kesice za fil i samo sam isekla mali deo vrha. To je savršeno odradilo posao. Na kraju pospite šećerom u prahu i zavežite koju crvenu vrpcu oko venčića da sluti na radost.

(Visited 557 times, 1 visits today)