Kroz kuhinjski prozor leto je prisutno već neko vreme. Krošnje u dvorištu stoje nepomično usled težine vazduha koji je topao kao dobro zagrejana rerna. Mačke spavaju svaka na svoju stranu, jedna ispod baštenskog stola, a druga na krovu tik ispod razgranate lipe. Uveče kada malo zahladni njih dve će se pobiti, a ja ću morati da vičem šiic kao  pokojna prababa. Na stazi od cigala odmah pored česme Andrej je napunio plavu vanglu sa hladnom vodom i u nju stavio lubenicu i dinju. Ta dinja će kasnije naparfemisati kuću svojim medenim, cvetnim mirisom. Večeri provodimo u bazenčiću, Nara i ja se igramo sirene i miša, tajne pećine i blaga zakopanog na dnu mora. Menjamo glasove pa pištimo tako da nas samo šišmiši čuju, a onda brundamo kao zveri. Ja sam kit, delfin, sirena ponekad i konj, a kad mi se obesi oko vrata i kaže mi : „Lepo mi je sa tobom“, onda sam samo mama koja se istopila na sred bazena u zagrljaju svoje ćerkice.