Tog dana činilo se da smo iskuslili večnost u jednom danu. Čitavo prepodne lutali smo po baštama Versaja izgubljeni u lavirintu sačinjenom od visoke živice. Andrej je veslao čamac u kom smo plovili po bazenu koji se pruža duž čitave bašte toliko dugačke da pogled ne može da dobaci do kraja. Mene su žuljale patike pa sam u sebi često psovala, a neretko i naglas, ali kad god bi se desilo nešto tako lepo ponestalo bi mi ružnih reči. Iako sam bila praktično ranjena stigli smo i do bašte Trijanona u kojima neki vredni ljudi i dan danas gaje voće i povrće u krajnje inspirativnom i urednom maniru. Nas dvoje smo tu skupljali cake i kovali planove za budućnost. Onda smo nekim čudom i nadljudskom snagom stigli nazad u grad, Pariz jelte, sa strogom namerom da mu dozvolimo da nas negde nahrani. Kad smo gladni nas dvoje bivamo prilično besni, ali smo se tog dana suzdržavali, kao dva vojnika koji znaju da su jedno drugom jedina šansa da prežive. Nakon kratke vožnje vozom, nekoliko uličnih koncerata i beskrajno mnogo reči na temu gladi stigli smo u restoran na koji smo se namerili. Odmah smo poručili supu od luka, porciju puževa i pohovan svinjski papak koji nam verujte nije trebao, ali verno svedoči o našem apetitu.
Nakon što je jedan pužić završio zalepljen za izlog restorana odlučili smo da te baštenske napasti nisu za nas, ali zato smo svoje srce poklonili supi od luka koja je beskrajno ukusna, sita i maksimalno francuska. Sačinjena od malog broja veoma skromnih sastojaka koji u kombinaciji sa mrvicom toplote i vremena postaju sve što vam treba u životu. Luk se dinsta dugo dugo i sasvim lagano dok ne postane mek kao puter, a sladak i zlatan kao karamela, a zatim biva poklopljen sa krajnje dekadentom kombinacijom puterastog brioša i gomilice tegljivog sira. Možete naravno koristiti bilo koji hleb, ali kad je prilika insistiram na tome da to bude brioš. Ove nedelje u Lidlu imate puno autentičnih proizvoda iz Francuske, uključujući i najmkeši brioš zbog kojeg nikada ne propuštam priliku da oživim ukuse tog dana koji smo proveli u Parizu. Ostavljam vam recept ovde ako želite da iskusite isto.
- 1kg crnog luka
- 1 kašika ulja
- 60g putera Pilos
- 2 čena belog luka
- 1dl belog vina
- 1 kašičica sušene majčine dušice ili 3 grančice sveže
- 1 kašika brašna Castello
- 1 kocka goveđe supe
- brioš hleb Duc de coeur
- 250-300g gaude Milbona
- Luk isecite na tanke polumesece. U šerpi istopite puter zajedno sa kašikom ulja iznad najtiše vatre. Ubacite luk, kašičicu soli i dobro promešajte. Poklopite i ostavite da se krčka oko 15 minuta.2. Kada luk toliko domekne da je moguće prepoloviti ga varjačom, skinite poklopac i ubacite usitnjen beli luk zajedno sa majčinom dušicom. Blago pojačajte vatru i dinstajte luk uz povremeno mešanje dok ne poprimi boju karamele. Za to će biti potrebno oko 30 minuta.3. Dodajte brašno i mešajte kratko pa sipajte belo vino i nastavite da mešate nekoliko minuta dok tečnost ne ispari.Nakon toga dodajte oko 1.5l vode i kocku supe. Krčakajte supu iznad tihe vatre još 15 minuta.4. U međuvremenu zagrejte rernu na 200°C. Brioš isecite na deblje kriške pa ga prepecite na tiganju ili u tosteru. Sir narendajte. Vrelu supu podelite u 4 vatrostalne činije, na vrh svake pažljivo stavite krišku brioša, a preko toga rasporedite sir i grančicu majčine dušice.5. Pecite u rerni oko 10 minuta ili dok se sir sasvim ne otopi.6. Ukoliko ne posedujete vatrostalne činije za supu uvek možete na pleh poređati brioš sa sirom i zapeći ga u rerni dok se sir ne istopi, a nakon toga služite taj brioš preko supe od luka.