Mog muža i mene u biti opisuju dve pesme. Jedna je „Kad me fazon uhvati ja ne mogu zaspati“ od neprevaziđene Sneki, a druga je „Sve smo mogli mi (da je duži bio dan)“ od Jadranke. U ovoj nedelji vala sam ih pevala obe. U ponedeljak me je strefio silan talas inspiracije koji me je držao budnom do 1 posle ponoći što je verujte haos kasno i koji me je ispunio neidržom da ustanem i krenem da stvaram što je samo prouzrokovalo komu sutra dan. E a onda se desio današnji dan u kom smo očaj i ja prešli na „ti“. Scena je sledeća: U rerni kolačići koje treba da slikam se fino ugljenišu, YouTube posle svake pesme izbacuje reklamu i to hit od nekog lika koji u školi očigledno nije uspevao da nauči više od strofe, mrak ulazi kroz prozor onako bez pitanja, a ja dobijam neodoljivu potrebu da se smotam u fetus i tu ostanem neko vreme do sledeće nedelje. Dok ovo kuckam ni sama ne znam da li ću uspeti da podelim sa vama ovaj recept sutra kako sam planirala, ali zato ću da vam kukam jer za to očigedno imam vremena. 

Praznici sa svom svojom lepotom dođu na kraju kao najstresniji period u godini. Za nas koji se bavimo hranom postoji poseban vid pritiska da odgovorimo na sve zahteve i iskamčimo iz sebe inspiraciju za sve što radimo pa i više od toga. U takvim trenucima potrebna je velika veština preživeti i zapravo ugrabiti magiju onako da potraje, koju ja bojim se da nemam. Dok maštam o decembru i njegovim čarolijama misli su mi ispunjene lampicama, omiljenim jelima i poklonima ispod jelke. Međutim u realnosti sve o čemu mogu da mislim je šta kog đavola kupiti celoj familiji, da se ne ponavljamo, da se niko ne uvredi i šta kuvati kog vraga, za nas dvoje, ko će pojesti svu tu hranu, a opet nema smisla da pocrkamo od gladi?

I kada već počnem da sumnjam u sebe i da se poredim sa drugim ljudima na društvenim mrežama setim se da postoje i oni dani kad inspiracija dođe u pravo doba dana, kada rerna radi kako treba, kad mi se misli ne opterećuju sa onim što treba uraditi i kada sve legne na svoje. Ti dani su retki, ali samo saznanje da postoje daje mi dovoljno snage da  ovom današnjem danu kažem: „It’s not me, it’s you!“.

Kakav god da je dan, u njemu uvek ima mesta za marcipan, zvezdu svih slatkih ukusa i moj omiljeni sastojak u prazničnim receptima. Iako Lidl ima pozamašan izbor keksića sa marcipanom, ipak praznici ne bi bili potpuni da i sami ne umešamo prstiće i ljubav u pripremanje slatkih zalogajčića. To očigledno i Lidl misli pošto nas je obradovao sa gotovom smesom marcipana koju od juče možete pronaći na njihovim policama, a koju je inače baš teško pronaći. Pored toga imaju i meni omiljene listiće badema koji su me podstakli da napravim ove dražesne kolačiće sa marcipanom i da ih povežem da ukusom kajsije i amareta. Doživljaj u ustima sličan je onom kada jedete Linzere, ali odvažna nota badema je tu da unese malo dinamike. Osim što je potrebno vreme za hlađenje, ovaj kolač se izuzetno jednostavno pravi, a pruža vam dosta fleksibilnosti oko dekoracije što je posebno važno za ovo doba godine. Recept vas čeka na dnu post-a, a ja jedva čekam da vidim kako ste vi vaše ukrasili. Ukoliko budete isprobali recept ne zaboravite da tagujte sa #ninipaninirecepti. Pusa 🙂