Uvek osetim kad se septembar približi. Od svih meseci on jedini ne može da se prikrade tek tako. Ove godine odala ga je kiša koja je preko  noći sprala iluziju o tome da leto i dalje traje. Septembar je veoma tradicionalan  mesec koji unosi red i mir u naše živote zbog čega sam ga uvek volela.  Septembar je mesec mog rođenja. U njemu grozdovi iz maminog vinograda smelo sazrevaju, a noći su dovoljno hladne da posle duže vremena prvi put  poželimo da zatvorimo prozore. Septembar je emotivan mesec u kom deca kreću u školu što za mnoge znači prvi rastanak od slobodne  igre, od roditelja, od drugara stečenih na ulici. Nas samo jedno leto deli od takvog septembra, od malih rančeva, doručka u vrtićkoj menzi i lica umivenog suzicama. Zato ovih dana puštam je da spava dugo, da uživa u svom mekanom ćebencetu i svakom položaju koji njeno malo telo zauzme. Sve ostalo će je sačekati. 

Smatram da svi vi koji ste krenuli u školu ove nedelje zajedno sa svojom decom vikend treba da provedete ušukani dokle god možete, a kada ogladnite da napravite ove brze, mirsne i meke uštipke koji će vam zagrejati kuću na poseban način. I neka jutarnja trpeza bude obilata, neka bude domaćih specijaliteta i kolača u kojima možete uživati dok ste još u pidžami. Mi baš takav vikend provodimo jedino osim uštipaka ništa drugo nismo sami pravili već smo sve uzeli u Lidlu. I kao mi i vi morate  da otkrijete nove ukuse naše tradicije uz liniju „S ljubavlju, domaće“. Za sad smo probali urnebes koji je najkremastiji na svetu, bajadere prebogate orasima i toliko neodoljive da sam u nedelju dana dva puta išla da ih uzmem, lenju pitu sa jabukama koja miriše kao jabuke sveže ubrane sa drveta i papriku u pavlaci koja će nam biti omiljena salata ove jeseni. Javite mi ako isprobate nešto što vam se dopada.