Tople sendviče je mama pravila isključivo zimi, obično ako neko od naših drugara ostane do večere. Na velikom crnom plehu od rerne, onom koji sam kasnije i ja kao mlada domaćica nasledila, ređala bi kriške hleba, tanko sečene i nadevala ih sa malo kečapa, sira i šunke. Već posle pet minuta u vreloj rerni kuća bi zamirisala na picu, a mi bismo se svi kao silom privučeni okupili što bliže toj rerni i čekali da se ispeku. Kod toplih sendviča čekanje je važna stavka, počev od rendanja velike količine sira, seckanja, pečenja do onog najtežeg čekanja da se sendvič zapravo ohladi. Neko u tom procesu ispeče jezik, neko izgubi živce, ali na kraju svi budu nagrađeni nečim veoma ukusnim. Danas za sve nas pravim tople sendviče koji se sastoje od slojeva mekanog, puterastog brioša, sira sa začinskim biljem, karamelizovanog luka, buđole i gaude koja će da se istopi preko svega. Za posebnu završnicu sendviče premazujemo mešavinom senfa, meda i putera zbog čega će biti za prste polozati. Sve što je potrebno da znate za pripremu ovog recepta imate zapisano na blogu, a od sada u Lidlu zajedno sa potrebnim namirnicama možete pronaći i sve svoje omiljene porizvode na jednom mestu.