Prvu fokaču jela sam preko okeana, moje cimerke i ja smo nakon radnog dana nosile kući ostatke fokače iz restorana u kom smo radile. Onda bismo se okupile u maloj kuhinji koja je spajala naše sobe. Kuhinjica je bila opremljena dotrajalim baštenskim nameštajem, sa četiri stolice i jednim stolom na rasklapanje. Iz frižidera vadile smo slani romano sir, pa bismo uz prepričavanje dana i često zagrcavanje od smeha, podelile komade fokače između sebe i uživale u njenoj mekoći, aromi maslinovog ulja u kom se pekla i krupnim mrvicama soli sa njene korice uz malo sira i paradajza. Fokača je hleb koji ne zahteva mnogo veštine, samo vreme i nekoliko dobro odmerenih sastojaka. Ostavite je preko noći da spora fermentacija odradi svoju magiju, a onda ujutru zalijte je maslinovim uljem i pravac rerna nakon čega vas čeka miris pekare i hrskava korica sa svojom mekom sredinom. Ja najviše volim da je koristim za sendviče u radnoj nedelji kada nemam mnogo vremena za pripremu obroka iako je fokača sjajan izbor hleba za okupljanje uz hranu i piće. Ove nedelje jela sam je sa #deluxe namazom od maslina i korice citrusa iz Lidla koji je ukusan baš kao što zvuči, slankast, vedar i divan. Kada dodate čeri paradajziće i nekoliko listića bosiljka nastaje savršen zalogaj, a sa ostalim dodacima igrajte se sami. Recept sa svim savetima čeka vas u nastavku.