Svakog septembra zreli grozdovi vinove loze bili su na dohvat ruke sa svakim otvaranjem kuhinjskog prozora naše porodične kuće. Tog meseca za moj rođendan na terasi okupili bi se svi živi i zdravi, ljudi od kojih potičemo moj brat i ja i sada naša mala deca. Baba Rajka bi komentarisala kako sam lepa, a ja bih se uvek doterivala u iščekivanju njenih komplimenata. Vanja i Marko bi uvek sedeli pored mene i kikotali se baš kako deca to umeju, bez pravog razloga ali punim srcem. Tata bi održao mali govor meni u čast, a onda bi se rasplakao jer smo se ranije te nedelje posvađali iz nekih sasvim besmislenih razloga. Mama bi nam se pridružila za stolom tek kad svi završe sa jelom, gest koji nisam razumela sve dok i sama nisam postala domaćica. Onda bi baka Milena kao živi džuboks udružila bi svoj izuzetan alt sa tatinim baritonom, a dede bi stidljivo pevušile dok bi Biba trudeći se da ih nadjača samosažaljivo govorila kako je ona nekad imala glas. Ja sam uvek čekala sečenjenje torte i molila se u sebi da niko od odraslih ne traži kafu. Mama je sekla pozamašnu parčad, a torti je bilo kao na svadbama što bude pa su i tanjiri bili nakrcani kako su bog i moja duša namenili. Deda Rajka sam sa knedlom u grlu posmatrala dok je grickao svoju jabuku, jer kako sam naučila u mladosti je pojeo sve slatkiše koje je njegovo telo moglo da podnese za života. To mi je i dalje najveći strah, da ću dostići slatku granicu pre nego što skončam.
Današnji rođendani zadržali su tu svojevrsnu buku koja nam je kao tradicija ostala da se prenosi na nove generacije. Stolice na kojima su sedele bake i deke sada zauzimaju dečica i njihovi roditelji koji će doneti neke nove priče i nova sećanja. U susret rođendanskoj tradiciji donosim kolač sa šljivama, rumom i mileramom, klasičan spoj keksa od badema, pekmezastog punjenja i ulupanog šama zapečenog na vrhu koji su neke mudre domaćice nekada davno iskoristile da ne bace ne sluteći da su stvorile božanstvo. Kada smo bili mali žene u velikim suknjama su nam do vrata donosile domaći mileram na svojim biciklima. Sada punomasni mileram imamo na policama Lidla koji nas poziva da se prisetimo tradicije kroz nove ukuse S ljubavlju domaće linije proizvoda. Za ovaj kolač domaći mileram je svoju kremastu dušu dao i kroz nekoliko jednostavnih koraka nastao je kolač koji ćete želeti da delite sa svojim najmilijima.
kora od badema
- 65g mlevenih badema
- 125g brašna
- prstohvat soli
- 50g šećera
- 75g putera
- 2 žumanca, belanca sačuvajte za šam
- Pomešajte brašno, bademe, so i šećer.
- Ubacite kocke putera i utrljavajte vrhovima prstiju dok ne dobijete rastresito testo. Dodajte umućena žumanca i umesite testo tatko što ćete sastojke utiskivati ka sredini dok ne formiraju loptu.
- Utisnite testo u u kalup prečnika 22cm i ostavite u frižider da se ohadi dok pripremate ostale sastojke.
fil
- 500g šljiva isečenih na četvrtine
- 125ml ruma
- 100g šećera
- 1 kašiica cimeta
- kora jednog limuna
- 150g Milerama S ljubavlju domaće
- 2 jajeta S ljubavlju domaće
- U šerpicu sipajte rum,oko 1.5 vode, šećer, cimet i koru limuna. Kada provri dodaje šljive i kuvajte ih 5 minuta. Izvadite ih i kuvajte tečnost dok ne postane kao redak sirup. ostavite da se sasvim ohladi.
- U činiji pomešajte mileram i jaja pa dodajte ohlađen sirup i sjedinite u homogenu smesu.
- Izvadite pleh sa korom iz frižidera i sipajte fil. Zatim poređajte šljive unutar fila i pecite na 200°C oko 25 do 30 minuta.
- 2 belanca
- 100g šećera u prahu
- kašika limuna
- Umutite belanca u čvrst sneg pa dodajte šećer, kašiku po kašiku i mutite sve dok ne dobijete čvrst šam. Na kraju dodajte limun i mutite najsporijom brzinom.
- Šam momentalno premažite preko pite i prepecite ga brenerom za karamelast ukus ili vratite u rernu na nekoliko minuta dok šam ne porumeni.