Da se razumemo, u našoj kući se nikada nije slavila slava. Međutim, pre petnaestak godina, deda je odlučio kako je došlo vreme da slavimo Svetog Nikolu koji je po nekoj liniji njegov svetac. To slavlje značilo je okupljanje za njegovim trpezarijskim stolom i udruživanje tri kuhinje, mamine, tetkine i njegove dabome. On je bio zadužen za žito, mama za njeno ukiselo sa suvim grožđem, a tetka za ribu. Marko, moj brat od tetke je bio zadužen za Očenaš, a mi ostala „deca“ za kikotanje. Pravo da vam kažem fino to bude. Svaki izgovor da se porodica okupi bude fin. I nekako tako je to i ispalo. 

Ta okupljanja me uvek sećaju na nedeljski ručak koji u našoj kući možda nije bio tradicionalan, ali je bio garancija da ćemo svi sesti za sto u istom trenutku i podeliti obrok.  Riba se kod nas nikada nije jela tokom radne nedelje, pa je to i dalje slučaj. Njen termin je rezervisan vikendom, najčešće nedeljom i čini se da baš zato riba asocira na punu kuću i porodicu koja deli obrok makar jedan dan u nedelji. Zato sam za ovu nedelju odabrala recept koji, reći ćete nije bog zna šta, ali je iskren, topao i ume da okupi porodicu kao ni jedan drugi. Prelepe kotlete šarana odabrala sam u Lidlu, a onda sam ih izdašno posolila i zaronila u brašno koje je postalo osnova za najhrskaviju koricu. Međutim to nije sve, tu su krompir i blitva. Iskreno, postoji mnogo priloga koji idu uz ribu, ali ni jedan nije kao dobra krompir salata. Sva esencija ove salate krije se u svežini sastojaka i prilici koju im date da se ujedine u jednostavno savršenstvo. Ovo je jedan obrok koji dolazi od srca i veoma lako pronalazi put do srca onih koji sede za stolom preko puta vas. Na kraju tu su prstići kojima ćete uputiti milion poljubaca dok budete uzimali svaki zalogaj mekanog i gotovo slatkog mesa šarana. Recept je tu na ovoj strani kao ideja za posni obrok, ali i podsetnik na to da ne mora svaki recept biti komplikovan da bi u njemu mogla uživati cela familija.